Pronadji neki put, pronadji novi svet
ja sam alergican na strah
a jos sam gori nego pre
I nema razloga da poverujem sve
stedi svoj proliveni znoj
moj bol je, ipak, samo moj
Sve kao da je san
i kao da smo tu vec bili
neki dan, u isti cas
to prati nas od malih nogu
Sanjao sam te, kucas eksere
moje ruke krvare, ja kao podnosim sve
pa, pozelim na tren, da nisam vise tu
da prosto prestanem da trazim zvezdu vodilju
E, vidis, to je laz i za to ne postoji lek
kad mislis gotovo, a ono pocinje tek
jednom u zivotu digni belu zastavu
i prihvati to kao svoju pobedu
Svest za opste dobro, skupi ranjene
pa im podari so, neka se okale
izvestaceni smeh sto odvodi tvoj greh
na listu cekanja, na listu kajanja, bez trajanja
Lice sakriva, a ruke pune darova
i ceka da ti da, ceka da ti da
oci velike, u njima vidi sve
al´ on je tako star, on nema nerava
Osramocen i sed, u ocima mu led
ista uloga dve hiljade i kusur godina
I nikad nece stici i nikad nece stici
nikad, nikad, na vreme
i nikad nece stici i nikad nece stici
nikad, na vreme