Moja je draga vestica,
o tom ni reci nikome,
na zidu ispod ikone,
sara srca i slova.
Ume sa retkim travkama,
mundari tajno s cavkama,
u san dozove dobre trolove,
i uvek osvane nova.
Kada prode ribljom pijacom,
svi sapucu, evo je, bice nevolje,
ali blenu kao pijani njenom podsuknjom, omadijani.
Refren:
Moja je draga najbolja,
andjeo dobrog naboja,
prosek u nedra prolije,
i eto ti carolije.
Druge mi za cas posade,
bezbojnu ruzu dosade,
drzimo palce vrag i ja,
da potraje ta magija.
Moja je draga vestica,
uvraca trista prepreka,
odavde do Beckereka,
i oko carde kod Zablja.
Kad se na putu zadrzim,
paprenu corbu zaprzim,
munja se nebom razmase,
kao zlatna sablja.
I samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove,
sto sve govore,
al' dok mirno spava posten svet,
dugo se mirimo,
to je tek vatromet.
Refren x3
